Nakon svrgavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, Donald Tramp je naglasio prava Sjedinjenih Američkih Država na venecuelanske resurse, preteći Kolumbiji sličnim ishodom. On je takođe izjavio da Kubu ne treba napadati jer se očekuje da će njihova vlast sama pasti, dok je istakao i važnost Grenlanda za nacionalnu bezbednost SAD.
Tramp je izjavio: „Mi smo ti koji upravljamo Venecuelom”, što ukazuje na njegovu nameru da obnovi Monroovu doktrinu iz 1823. godine, koja postavlja SAD kao dominantnu silu na zapadnoj hemisferi. Ova oštra retorika, iako snažna, može se shvatiti kao pokušaj da se zaštiti američki uticaj na ovom području, dok se istovremeno postavlja pitanje kako će druge velike sile, poput Rusije i Kine, reagovati na takvu politiku.
U nedavnoj Strategiji za nacionalnu bezbednost, Tramp je zadržao fokus na zapadnoj hemisferi, dok je Rusija i dalje predstavljena kao egzistencijalna pretnja za Evropu. Strategija se više bavi ekonomskim odnosima sa Kinom, nego vojnom i političkom situacijom u Tajvanu. Takođe, dokument ne spominje pretnje iz Severne Koreje, dok se Iran pominje samo usput.
Ministar odbrane SAD, Pit Hegset, izjavio je da Amerika može projektovati svoju volju bilo gde, što sugeriše da Trampova administracija ima jasne ciljeve, koji se fokusiraju na kontrolu resursa, kao što su venecuelanska nafta. Tramp planira da uspostavi kontrolu nad značajnim količinama nafte, s ciljem da se osigura da koristi i američkom i venecuelanskom narodu.
Ova politika, ukoliko se dosledno sprovodi, mogla bi izazvati olakšanje u određenim delovima sveta, koji se osećaju zapostavljenim od strane Amerike. Dosadašnji američki ratovi često su se završavali neuspehom, ostavljajući zemlje u haosu, sa represivnim režimima i rastućim nasiljem.
