U digitalnoj komunikaciji, ljubaznost se često smatra standardom, ali novo istraživanje sugeriše da ovakav pristup možda nije najsvrsishodniji kada se radi o veštačkoj inteligenciji.
Naučnici sa Univerziteta Pensilvanija (Penn State) otkrili su da je ChatGPT u određenim situacijama davao tačnije odgovore kada su korisnici koristili grublje i direktnije zahteve, u poređenju sa pristojno formulisanim pitanjima.
U okviru istraživanja analizirano je više od 250 različitih upita, čiji je ton varirao od izuzetno ljubaznog do otvoreno nepristojnog. Rezultati su pokazali da su najgrublji zahtevi povećali tačnost odgovora na oko 84,8%, što je za oko četiri procentna poena više od najuljudnijih formulacija.
Istraživači smatraju da oštriji ton često dovodi do jasnijih i sažetijih instrukcija, što može pomoći AI modelima da se bolje fokusiraju na zadatak. Ipak, naglašavaju da to ne znači da bi korisnici trebali biti namerno nepristojni u komunikaciji sa AI sistemima.
Suprotno tome, autori studije upozoravaju na moguće negativne posledice takvog ponašanja. Normalizacija grubosti u interakcijama sa veštačkom inteligencijom mogla bi se preneti na ljudske komunikacije i uticati na razvoj budućih AI sistema, kao i njihovu primenu u obrazovanju, radu i svakodnevnom životu.
