Šta spaja obronke Majevice i alpsko pobrđe, sarajevsku Mrakušu i beogradsko Banovo Brdo? Odgovor leži u snegu, koji se pojavljuje kao središnji motiv u delima i uspomenama različitih autora.
Probudivši se u Beogradu, na padini između Košutnjaka i Ade, zatečen sam prizorom snežne beline. Ova zima, za razliku od prethodnih, donela je snežne padavine koje su trajale. Osećaj radosti bio je sličan susretu sa starim prijateljem. U poslednje vreme, zime su bile blage, a sneg se brzo topio, pa je ova pojava izazvala nostalgične uspomene na zimu iz prošlih decenija.
U sećanju su se pojavili stihovi Radeta Drainca i pesme Smaka, koje govore o snegu kao simbolu ljubavi i tuge. Sneg, kao bela materija, donosi sećanje na detinjstvo, a u njemu se prepliću sećanja na prve snežne igre i uživanja.
Susret sa belinom
Prvi sneg koji pamtim bio je u Dubnici, gde je dvorište pred školom bilo prekriveno belinom. Hladnoća, koja se činila prijatnom, nosila je svetlost i sjaj. Vreme je prolazilo, a sneg je postao simbol opasnosti i lepote.
Sećam se zimske igre na stadionu Česte, okruženog šumom i snežnim pokrivačem, gde smo kao deca sanjarili o hokeju, iako smo se često borili s težinom snega. Naša sreća nije znala za granice, a zimski svet je bio mesto gde su se svi problemi činili dalekim.
Čarobni breg u Mrakuši
U Sarajevu, gde su zime još uvek bile prave, sneg je bio deo svakodnevice. U trenutku kada mi je zima zatvorila vrata, setio sam se romana „Čarobni breg“ Tomasa Mana, koji je bio moj prozor ka svetu snega i planina. Tokom tih godina, sneg je bio čista belina, a slatki pekmez od šljiva pomešan sa njim je postao simbol zimske radosti.
Setio sam se i Sneška, sneška koji simbolizuje detinjstvo i igru. U Litvaniji, Sneško se naziva „čovek bez mozga“, što može delovati kao metafora za jednostavnost uživanja u životu bez briga. U Srbiji, snega je mnogo, a svako od nas nosi svoju verziju Sneška u srcu.
Sneg na Savi
U Beogradu, sneg prekriva obale Save, stvarajući sliku zime koja oživljava uspomene. Gledajući bele pahulje, setio sam se stihova poznatih pesnika koji govore o snegu kao simbolu lepote i prolaznosti. Sneg je uvek bio tu, u našim sećanjima, kao veza između prošlosti i sadašnjosti.
Na kraju, sneg postaje više od prirodnog fenomena; on je simbol našeg postojanja, naših uspomena i snova. Kada snežne pahulje padnu, svi mi postajemo deo iste priče, deo snežnog sveta koji nas povezuje.
