Ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, na Badnje veče, tradicionalno je zapaljen badnjak, a okupljanje vernika privuklo je brojne građane. Među prisutnima su bili i roditelji sa decom koji su zajedno sa sveštenstvom učestvovali u ovom obredu.
Nakon osvećenja badnjaka, usledilo je praznično bdenije, a u Hramu Svetog Save i drugim velikim crkvama proslava Božića počinje ponoćnom liturgijom.
Badnje veče, koje se obeležava ne samo u Srbiji već i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, predstavlja poslednje veče Božićnog posta i porodični praznik. Ovaj dan donosi radost, jer se porodica okuplja za posnom trpezom kako bi dočekala dan rođenja Hristovog.
Na Badnji dan, u pravoslavnim hramovima se služe liturgije i večernje službe uz paljenje badnjaka. Badnjak, najčešće od mladog cerovog ili hrastovog drveta, simbolizuje drvo koje su pastiri doneli i kojim je pravedni Josif založio u pećini prilikom Hristovog rođenja, a takođe nagoveštava i drvo Krsta Hristovog. Ova dva praznika su nerazdvojna, kako po vremenskom rasporedu, tako i po običajima i shvatanjima koja narod vezuje za njih.
