Mnogi ljudi veruju da psi imaju sposobnost da unapred naslute prirodne katastrofe, poput zemljotresa. Ova tema je često predmet rasprave, a društvene mreže su preplavljene snimcima „čudesnih pasa“ koji navodno spašavaju svoje vlasnike iz opasnosti. Međutim, da li postoji naučna osnova za ovo verovanje?
Mit o čudesnim psima
Video zapisi koji prikazuju pse kako izbegavaju opasnosti često dobijaju milionske preglede. Ipak, većina ovih snimaka je vešto montirana ili čak generisana pomoću veštačke inteligencije. Algoritmi društvenih mreža favorizuju emotivne priče, dok ignoriraju situacije u kojima psi ne reaguju na slične načine.
Čula pasa
Psi imaju izuzetno razvijena čula koja im omogućavaju da preregistruju promene u svom okruženju. Njihov sluh može da detektuje frekvencije koje su ljudima nedostupne, a njihov njuh je mnogo moćniji, što im pomaže da primete promene u mirisima i ponašanju ljudi.
Na primer, istraživanja su pokazala da psi mogu da registruju biohemijske promene u telu, što im omogućava da prepoznaju simptome određenih bolesti, kao što su epilepsija ili dijabetes. U jednom od istraživanja, psi su reagovali na znoj pacijenata sa epilepsijom neposredno pre napada, što sugeriše da mogu da osete specifične hemijske promene.
Naučna istraživanja
Psiholog Stenli Koren sa Univerziteta Britanske Kolumbije istražuje ponašanje pasa i njihovu inteligenciju. On smatra da priče o psima koji predviđaju katastrofe mogu biti objašnjene njihovim izuzetnim čulima. Na primer, pre zemljotresa, psi mogu čuti zvuke pucanja stena koji su izvan ljudskog opsega sluha.
Reakcije na fizičke signale
Psi takođe reaguju na fine vibracije ili promene u atmosferi, što može objasniti njihovo ponašanje pre katastrofa. Ovo što se često doživljava kao „šesto čulo“ zapravo je fiziološka prednost koja im omogućava da ranije reaguju na signale koje mi ne primetimo.
Ograničenja sposobnosti pasa
Međutim, kada je reč o svakodnevnim nesrećama, poput saobraćajnih nesreća ili požara, ne postoje pouzdane studije koje pokazuju da psi mogu da ih predosećaju. Često citirane anegdote mogu se lako objasniti slučajnošću ili osetljivim reakcijama na prisutne signale, kao što su zvukovi ili nervoza njihovih vlasnika.
U svakom slučaju, veza između ljudi i pasa ostaje posebna i fascinantna, a njihova sposobnost da reaguju na promene u okruženju često se doživljava kao nešto natprirodno.
