Tzv. „poslovi duhovi“ predstavljaju praksu u kojoj poslodavci objavljuju oglase za radna mesta koja zapravo ne postoje ili za koja nemaju nameru da zaposle nekoga. U nekim slučajevima su ta mesta već popunjena, a u drugima nikada nisu ni bila planirana za popunjavanje, navodi BBC.
Statistike i opseg problema
Ova pojava postaje sve izraženija u Evropi i Severnoj Americi. Prema istraživanju kompanije Grinhaus, koja se bavi softverom za zapošljavanje, prošle godine 22 odsto online oglasa u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj objavljeno je bez namere zapošljavanja. U Velikoj Britaniji je taj procenat još veći i iznosi 34 odsto.
Zvanični podaci američkog Zavoda za statistiku rada za avgust pokazuju 7,2 miliona oglašenih radnih mesta, dok je u istom periodu zaposleno samo 5,1 milion ljudi, što naglašava nesrazmeru između ponude i stvarnog zapošljavanja.
Inicijative i mere protiv prakse
U SAD je problem privukao pažnju zahvaljujući Eriku Tompsonu, tehnološkom stručnjaku koji je nakon otkaza bezuspešno aplicirao za stotine poslova. On je osnovao radnu grupu i predložio zakon „Truth in Job Advertising & Accountability Act“, koji uključuje ograničenje trajanja oglasa, dokumentaciju o zapošljavanju i kazne za obmanjujuće oglase. Peticija za ovaj zakon prikupila je preko 50.000 potpisa.
Neke američke savezne države, kao što su Nju Džerzi i Kalifornija, razmatraju zabranu ove prakse. U kanadskoj provinciji Ontario od 1. januara kompanije će morati jasno da navedu da li aktivno popunjavaju oglašeno mesto. Firme sa više od 25 zaposlenih biće obavezne da odgovore kandidatima intervjuisanim u roku od 45 dana, iako bez obaveze za one koji nisu pozvani na razgovor.
Pravni stručnjaci ističu da će primena ovih propisa biti izazovna, dok u ostatku Kanade, SAD i Velike Britanije ne postoji zakonska obaveza odgovaranja kandidatima.
Razlozi i posledice
Stručnjaci za zapošljavanje objašnjavaju da kompanije koriste ovu taktiku da bi stvorile bazu kandidata, prikazale veštački rast ili prikupile podatke. To dovodi do iskrivljene slike tržišta rada, otežava kreiranje javnih politika i umanjuje poverenje tražilaca posla, utičući i na njihovo mentalno zdravlje.
