Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL mogli bi da budu završeni do 11. decembra, kada ističe američka licenca koja NIS-u omogućava rad uprkos sankcijama. Studentska lista je u međuvremenu zatražila uvid u dokumentaciju o planiranoj transakciji.
Namera da se dogovor postigne pre isteka licence
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je za portal „Teleks” da, prema njenim informacijama, postoji snažna namera srpske, ruske i mađarske strane da se transakcija završi do 11. decembra. Pojedinosti pregovora nije iznosila, ali je rekla da Budimpešta njihov završetak očekuje za nešto više od mesec dana.
Ako dogovor bude postignut i dobije potrebna regulatorna odobrenja, MOL bi od ruskog „Gaspromnjefta” preuzeo 56,15 odsto akcija NIS-a. Time bi se otvorila mogućnost trajnog rešavanja sankcionog statusa najveće naftne kompanije u Srbiji.
Poslednju reč ima Vašington
Potpisivanje kupoprodajnog ugovora samo po sebi ne bi značilo i kraj postupka. Konačnu saglasnost mora da izda Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK), koja je NIS stavila pod sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva. Za odluku nije propisan rok, pa bi i u slučaju dogovora do 11. decembra završetak posla mogao da zavisi od trajanja američke procedure.
OFAK je 30. oktobra izdao NIS-u novu operativnu licencu koja važi do 11. decembra. Ona obuhvata rad rafinerije u Pančevu, uvoz sirove nafte, izvršavanje ugovora, finansijske transakcije i održavanje postrojenja, čime je sprečen neposredan prekid poslovanja kompanije koja ima ključnu ulogu u snabdevanju tržišta naftnim derivatima.
Interesi MOL-a u regionu
Za Mađarsku kupovina NIS-a deo je šire strategije jačanja položaja u energetskom sektoru srednje i jugoistočne Evrope. Orban je ocenila da bi preuzimanje moglo da ojača pregovaračku poziciju MOL-a prema hrvatskom Jadranskom naftovodu (JANAF), kojim sirova nafta stiže do pančevačke rafinerije.
Privremeno američko izuzeće, koje Mađarskoj dozvoljava uvoz ruske nafte od „Lukoila” i „Rosnjefta” bez kaznenih mera, važi do 21. novembra. Prema rečima ministarke, MOL već prilagođava svoje rafinerije preradi nafte neruskog porekla, koja bi stizala alternativnim pravcima, uključujući JANAF. Evropska unija, pritom, planira da do jeseni 2027. postepeno ukine uvoz ruskog prirodnog gasa.
Akcionarski sporazum Srbije i MOL-a
Vlada Srbije i MOL potpisali su 16. juna akcionarski sporazum koji utvrđuje principe upravljanja NIS-om ako mađarska kompanija preuzme većinski paket. Prema njemu:
- Srbija bi kupila dodatnih pet odsto akcija i povećala udeo na oko 35 odsto, čime bi imala jaču poziciju pri odlukama koje traže kvalifikovanu većinu;
- proizvodnja u rafineriji u Pančevu morala bi da se održi najmanje deset godina, u kapacitetu uporedivom sa periodom pre sankcija;
- predviđene su garancije za nastavak poslovanja zavisnih društava, uključujući „Petrohemiju”;
- predstavnici Srbije dobili bi veći uticaj u upravljačkim organima NIS-a.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ranije je navela da sporazum štiti energetske interese Srbije, ali da njegova primena zavisi od dogovora MOL-a i ruskog vlasnika i od američkog odobrenja. Predsednik MOL grupe Žolt Hernadi naglasio je da sporazum ne znači i završetak prodaje, već određuje pravila upravljanja ako transakcija uspe.
Šta traži Studentska lista
Predstavnici Studentske liste su na konferenciji za novinare zahtevali pribavljanje i analizu dokumentacije o prodaji. Prema njihovom stavu, treba utvrditi ključne komercijalne uslove, uključujući cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu. Posebnu pažnju, kako su naveli, treba posvetiti mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se pominje kao potencijalni partner MOL-a.
Traže i analizu akcionarskog sporazuma, sa osvrtom na prava i obaveze Srbije kao manjinskog akcionara, kao i na obaveze budućeg većinskog vlasnika prema rafineriji u Pančevu, „Petrohemiji” i zaposlenima. Smatraju i da treba uspostaviti neposrednu komunikaciju sa američkim Ministarstvom finansija i OFAK-om, kako bi se razjasnili postupak odlučivanja, vremenski okvir za izdavanje odobrenja i mogućnost promene vlasništva bez ugrožavanja snabdevanja.
Više o političkom kontekstu oko ove liste možete pročitati i u tekstu o tenzijama unutar Zeleno-levog fronta zbog podrške Studentskoj listi.
Plan za slučaj da pregovori propadnu
Studentska lista ukazala je i na potrebu posebnog plana za slučaj da prodaja ne bude završena u roku ili da američke vlasti ne produže operativnu licencu. Takav plan, prema njihovom predlogu, obuhvatao bi alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, raspoloživost državnih rezervi, kapacitete transportne infrastrukture, uslove za rad pančevačke rafinerije i mere za redovno snabdevanje tržišta.
Pitanje uvoza sirove nafte posebno je važno jer se rafinerija u Pančevu u velikoj meri oslanja na snabdevanje preko Jadranskog naftovoda. Prekid transporta ili isteka američkih dozvola mogli bi da zahtevaju dodatne intervencije države radi sprečavanja poremećaja na tržištu goriva.
Kratak pregled sankcija
Američko Ministarstvo finansija stavilo je NIS na listu sankcionisanih subjekata 10. januara 2025, u okviru mera protiv ruskog energetskog sektora, sa ciljem ograničavanja prihoda Rusije i finansiranja rata u Ukrajini. Puna primena sankcija počela je 9. oktobra 2025, posle više odlaganja. Rafinerija u Pančevu je krajem te godine privremeno obustavila proizvodnju zbog prekida snabdevanja sirovom naftom. Posebne američke dozvole kasnije su omogućile nastavak rada, dok su razgovori o prodaji ruskog udela MOL-u nastavljeni.
Cena kupoprodaje još nije javno saopštena, a otvoreno je i pitanje eventualnog učešća drugih investitora. Ishod će zavisiti od dogovora MOL-a i „Gaspromnjefta”, ali i od odluke Vašingtona, bez čije saglasnosti promena vlasništva ne može biti sprovedena u planiranom obliku.
