Demokrate su pobedile na američkim međuizborima, a republikanci su izgubili većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu. Glasači su time poslali poruku republikanskom predsedniku Donaldu Trampu i njegovoj politici, iako njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću. U Nemačkoj se rezultat pažljivo analizira, ali zvaničnici uglavnom ne predviđaju nagle promene.
Izborni ishod ograničava Trampa pre svega u unutrašnjoj politici do kraja mandata. U spoljnoj politici predsednik zadržava znatna ovlašćenja, pa se postavlja pitanje šta rezultat znači za nemačko-američke odnose, koji su se tokom njegovog mandata sve više udaljavali.
Pistorijus: saradnja se nastavlja, ali i sa demokratama
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) uputio je demokratama „srdačne“ čestitke povodom „istorijske pobede“. Ne očekuje velike promene za Nemačku. Prema njegovim rečima, vlada će nastaviti da sarađuje u duhu poverenja sa Trampovom administracijom, koja ostaje na vlasti još dve godine. Dodao je da će, kao i ranije, Berlin tražiti bliske kontakte i sa demokratama.
Pistorijus je rekao da tek treba videti šta će se konkretno dogoditi. Kako je naveo, to delom zavisi od odluka američkog predsednika posle izbora, a one za sada nisu poznate. Govorio je pred predstavnicima industrije naoružanja, politike i vojske.
Po njegovim rečima, evropski stub NATO-a mora biti dodatno ojačan jer SAD već godinama pomeraju strateški fokus ka Indo-Pacifiku i drugim regionima. Zato NATO, kako je naglasio, mora postati više evropski „kako bi ostao transatlantski“.
Retgen: „trampizam“ ostaje, ali Evropa dobija prostor
Stručnjak CDU-a za spoljnu politiku Norbert Retgen vidi barem mogućnost veće otvorenosti sa Trampove strane. Za radio Dojčlandfunk rekao je da je nešto počelo da se menja i da to Tramp, po njegovoj proceni, neće moći u potpunosti da ignoriše.
Retgen ipak podseća da to nije kraj „trampizma“. Pokret koji je Trampa doveo na vlast pretrpeo je poraz, ali je i dalje veoma prisutan. Kada je reč o američkoj politici i ratu u Ukrajini, Evropi se, kaže, možda otvara prilika za vršenje uticaja. Smatra da treba intenzivirati odnose sa američkim Kongresom, jer je ključni interes da agresija doživi neuspeh, a taj stav ponovo nailazi na veći odjek u Vašingtonu.
Zeleni: Evropa treba da se osloni na sebe
Opozicioni političari reagovali su manje oprezno od vladajućih stranaka CDU/CSU i SPD. Kopredsedavajuća Zelenih Franciska Brantner nazvala je ishod „fantastičnom pobedom demokrata“ i rekla da je bilo važno pokazati da postoji alternativa Trampovoj politici, koja je, kako tvrdi, nanela štetu ljudima širom sveta.
Upozorila je da će američki predsednik verovatno ostati nepredvidljiv i da za EU nema razloga za odmor. Prema njenim rečima, Evropa mora da se osloni na sopstvene snage, jer Tramp ne poštuje Uniju, nastoji da je podeli i sve više se povlači iz Ukrajine. „To znači da sami snosimo odgovornost za sebe“, poručila je.
Levica traži promenu pristupa Berlina
Kopredsedavajuća Levice Ines Šverdtner smatra da je poraz republikanaca logičan, jer desnica u SAD, kako kaže, nema stvarna rešenja za svakodnevne probleme ljudi. Trampu je zamerila vođenje osvajačkih ratova, kršenje međunarodnog prava i rast cena.
Lea Rajsner, portparolka poslaničke grupe Levice za međunarodne odnose, ocenila je da savezna vlada sada mora da promeni pristup prema SAD. Kritikovala je Mercov kabinet da se „u suštini potčinio Trampu“. Podsetila je da je EU prihvatila loš sporazum o carinama i da je u NATO-u usvojen cilj od pet odsto, a taj novac, tvrdi, nedostaje za stanovanje, brigu o starima i obrazovanje.
Gabrijel: pogled ka izborima 2028.
Bivši šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel (SPD) ne očekuje značajnije poboljšanje odnosa. Uoči izbora je na mreži Iks upozorio da bi Tramp, ako republikanci izgube, mogao biti pod pritiskom u zemlji i zato još oštrije nastupati u spoljnoj politici. Ipak, nada se da će prestati njegovo udvaranje Rusiji i da će SAD ponovo stati uz EU u podršci Ukrajini.
Demokratama je poručio da za njih „pravi posao tek počinje“. Umesto osvete, kako je naveo, treba da se zapitaju zašto je Trampov pokret bio toliko uspešan, a ključno će biti koga će kandidovati na predsedničkim izborima 2028. godine.
