Nova studija naučnika sa Univerziteta u Kembridžu dovela je u pitanje dugo prihvatanu pretpostavku da su ključni organski molekuli za nastanak života na Zemlju stigli na ledenim kometama iz udaljenih delova Sunčevog sistema. O istraživanju je pisao britanski list „Dejli mejl“, a prenela ga je i hrvatska štampa.
Šta tvrdi teorija o kometama
Prema ovoj hipotezi, komete su na mladu Zemlju donosile velike količine hemijskih jedinjenja neophodnih da se pokrenu procesi iz kojih je kasnije nastao život.
Šta su pokazale simulacije
Kompjuterske simulacije ukazuju na drugačiji ishod. Većina kometa u Zemljinu atmosferu ulazi prevelikom brzinom i pod nepovoljnim uglom. Zbog toga se raspadaju na velikoj visini, a osetljivi organski molekuli bivaju uništeni pre nego što stignu do površine planete.
Istraživači su se posebno posvetili cijanovodoniku, jedinjenju vodonika, ugljenika i azota, koje se smatra jednim od važnih preduslova za nastanak života. Zaključili su da čak ni velike komete ne bi mogle da isporuče dovoljne količine ovog jedinjenja da bi se pokrenule potrebne hemijske reakcije.
Moguća alternativna objašnjenja
Ričard Anslou, koji je predvodio istraživanje, ocenjuje da su komete privlačno, ali malo verovatno objašnjenje. Kao moguće alternative navodi:
- asteroide bogate ugljenikom,
- nastanak potrebnih jedinjenja na samoj mladoj Zemlji, na primer u hidrotermalnim izvorima na dnu okeana.
Drugačija situacija na Marsu
Zanimljivo je da bi komete ipak mogle da imaju značajnu ulogu u nastanku života na Marsu. Zbog manje veličine te planete i tanje atmosfere, veća je verovatnoća da su molekuli preživeli udare kometa i dospeli do površine.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu „Scientific Reports“.
