Banke u Evrozoni pooštrile su uslove za odobravanje kredita preduzećima u trećem kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno opalo interesovanje kompanija za pozajmice. Prema najnovijem istraživanju Evropske centralne banke (ECB), sprovedenom među 159 banaka, skuplje zaduživanje sve snažnije utiče na odluke firmi o finansiranju i investicijama.
Od jula do septembra banke su bile opreznije pri davanju kredita, pre svega zbog izraženije procene rizika i manje spremnosti da ga preuzmu. Na kreditne odluke dodatno su uticali geopolitička neizvesnost i kretanja na energetskim tržištima. Porastao je i udeo odbijenih zahteva za kredite, pa se preduzeća suočavaju sa dvostrukim pritiskom: zaduživanje je skuplje, a pristup novcu zahtevniji. O ovome izveštava Investitor.me.
Pooštravanje veće od očekivanog
Neto pokazatelj pooštravanja kreditnih standarda za preduzeća iznosio je devet odsto, u odnosu na sedam odsto u drugom kvartalu. Banke su ranije očekivale blaže pooštravanje, sa pokazateljem od pet odsto.
Taj pokazatelj predstavlja razliku između udela banaka koje su pooštrile kriterijume i onih koje su ih ublažile. On ne znači da su krediti poskupeli za devet odsto.
Pooštravanje je bilo nešto izraženije kod malih i srednjih preduzeća nego kod velikih kompanija. Među najvećim ekonomijama evrozone, banke u Francuskoj i Nemačkoj prijavile su strože kriterijume, u Italiji su oni ublaženi, dok su u Španiji ostali nepromenjeni.
Kamate glavni razlog slabije tražnje
Umesto očekivanog rasta, banke su zabeležile slabije interesovanje kompanija za kredite i kreditne linije. Neto pokazatelj promene tražnje iznosio je minus šest odsto, dok su banke prethodno očekivale pozitivnih četiri odsto.
ECB kao glavni razlog navodi nivo kamatnih stopa. Tražnju su dodatno ograničile manje potrebe malih i srednjih preduzeća za finansiranjem dugoročnih ulaganja, kao i okretanje drugim izvorima novca.
Potrebe za finansiranjem zaliha i obrtnog kapitala, međutim, i dalje podstiču zaduživanje. Motivi za uzimanje kredita zato nisu isti: firma može odložiti novu investiciju, a istovremeno morati da pozajmi novac za tekuće poslovanje.
ECB između inflacije i privrednog rasta
Prema pisanju Wall Street Journala, na koje se poziva izvor, ECB je u junu i septembru povećala ključnu kamatnu stopu za ukupno pola procentnog poena. Uoči sednice zakazane za četvrtak, 29. oktobar, očekivalo se zadržavanje stope, dok se novo povećanje od četvrtine procentnog poena očekuje u decembru. Reč je o očekivanjima, a odluke tek predstoje.
Cilj skupljeg zaduživanja jeste da se ograniči prenošenje rasta cena energije na ostale cene i zarade. Energetski šok povezan sa ratom SAD i Irana pojačao je zabrinutost da bi kompanije nove troškove mogle da prebace na kupce.
Takva politika, ipak, nosi rizik dodatnog usporavanja privrede. Evropske kompanije se pri finansiranju investicija više oslanjaju na banke nego američke, koje imaju razvijenije tržište korporativnih obveznica, pa stroži kreditni uslovi mogu snažnije uticati na ulaganja.
Krediti na godišnjem nivou i dalje rastu
Slabija tražnja iz ankete ne znači da se ukupan obim kredita već smanjuje. Odvojeni podaci ECB-a pokazuju da je godišnji rast prilagođenih kredita nefinansijskim kompanijama u septembru iznosio 4,2 odsto, isto kao u avgustu. Krediti domaćinstvima rasli su 3,1 odsto.
Anketa i statistika kreditiranja mere različite stvari: prva beleži promene u ponašanju banaka i klijenata, a druga kretanje kreditnog portfelja.
Za poslednji kvartal godine banke očekuju dalje pooštravanje kriterijuma za preduzeća. Privreda tako ulazi u završnicu 2026. sa skupljim finansiranjem i opreznijim kreditorima, što povećava neizvesnost u pogledu narednog investicionog ciklusa.
