Dugoročni budžet Evropske unije (EU) mogao bi se naći u ozbiljnom deficitu ukoliko članice ne postignu dogovor o novim porezima, upozorio je Evropski revizorski sud (ECA). Kako je istakao predsednik ECA, Toni Marfi, oko 20% planiranog budžeta od dva biliona evra zavisi od prihoda koji još nisu odobreni.
Marfi je naglasio da bi nedostatak ovih prihoda mogao rezultirati značajnim budžetskim manjkama, što bi zahtevalo ili povećanje doprinosa država članica ili smanjenje ambicija budžeta EU. Ova procena dolazi u trenutku kada su članice EU duboko podeljene oko ukupne veličine budžeta i načina njegovog finansiranja, s ciljem postizanja dogovora o budžetu za period od 2028. do 2034. godine do kraja godine.
Evropska komisija je ranije ukazala na mogućnost smanjenja budžeta EU za 40% ukoliko se ne postigne dogovor o novim izvorima prihoda, poznatim kao „sopstveni izvori”, i ako se ne poveća nacionalni doprinos.
U godišnjem izveštaju za 2025. godinu, Evropski revizorski sud je naveo da je ukupan dug EU na kraju 2022. godine iznosio 738,9 milijardi evra, što predstavlja porast u odnosu na 600 milijardi evra iz prethodne godine. Očekuje se da bi zaduženje moglo dostići bilion evra do 2027. godine, uz značajan doprinos instrumenta ‘Nove generacije EU’.
Ovaj instrument, vredan do 750 milijardi evra, uspostavljen je tokom pandemije COVID-19 kako bi se umanjile ekonomske posledice. EU će početi sa otplatom duga nastalog tokom pandemije, a planirano je da to traje 30 godina, do 2058. godine.
Predlog Evropske komisije za budući budžet predviđa 168 milijardi evra za otplatu duga i troškove njegovog servisiranja od 2028. do 2034. godine, a uključuje i značajno novo zaduživanje, kao što je podrška Ukrajini i sredstva za odgovor na krize.
