San Sebastijan – Na proslavi mature, Faraša i Faris se susreću, a njihov pogled menja sve. Nažalost, Faraša umire te iste noći u saobraćajnoj nesreći, ali njena ljubav prema Farisu ne prestaje. Ona pronalazi način da se tokom 40 dana sastaje s njim u snovima, stvarajući tako jedinstvenu priču u filmu „Pesma duhova“ reditelja Fatiha Akina, koji je otvorio takmičenje za „Zlatnu školjku“ na 74. San Sebastijan festivalu.
Ovaj crno-beli film predstavlja spoj tinejdžerske romanse i natprirodne drame, a Akin ga opisuje kao radikalan zaokret u svojoj karijeri. Za razliku od svojih ranijih dela, „Pesma duhova“ je smirena i stilizovana, inspirisana istočnjačkim bajkama i kulturom anime i mange. Akin koristi savremeni Berlin kao pozornicu za istraživanje metafizičkih pitanja o ljubavi i smrti, što je istakao u ekskluzivnom intervjuu.
Emocije koje prožimaju film
Akin ističe da kada dostigne određene godine, ljubav postaje drugačija od zaljubljivanja u mladosti. Njegova strast prema filmu proizašla je iz ljubavi, ali i iz bola, jer je često patio zbog neostvarenih ljubavi. Njegov rad na filmu, kaže, predstavlja način suočavanja sa tugom i smrću, a snimanje filmova mu pomaže da se izbori sa tim osećanjima.
Tema tuge i samoubistva
U svojim filmovima, Akin često istražuje temu tuge. Veruje da je važno ozbiljno pristupiti procesu tugovanja, jer mnogi filmovi ne prikazuju pravu težinu gubitka. Takođe, ističe da je samoubistvo tema koja se pojavljuje u njegovim radovima, ali je on „čovek života“ i želi da podstakne mlade ljude da uvek traže izlaze iz teških situacija.
Struktura filma i umetnički elementi
Akin je podelio film na poglavlja, koristeći crteže inspirisane japanskom animacijom da bi prikazao vreme koje Faraša ima pre konačnog odlaska. Ova struktura, smatra, pomaže publici da razume emocionalni pritisak kroz koji likovi prolaze. Njegova odluka da film bude crno-beli proizašla je iz želje da se naglasi tema i stvori kontrast između stvarnosti i snoviđenja.
Inspiracije i autobiografski elementi
U filmu se spajaju različiti kulturni elementi, a Akin priznaje da su neki od likova inspirisani njegovim ličnim iskustvima i društvenim pitanjima vezanim za migracije. Njegova sposobnost posmatranja i beleženja svakodnevnog života pomaže mu da prenese realnost u svoje filmove.
Za kraj, Akin naglašava važnost otvorenog razgovora o temama poput smrti i tuge, verujući da film može poslužiti kao proces isceljenja za mnoge.
