Prethodna uverenja o tome da konzumacija jaja značajno povećava nivo holesterola u krvi i doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, sada su dovedena u pitanje novim naučnim saznanjima.
Studija sprovedena na Univerzitetu Južne Australije pokazuje da holesterol iz hrane, koji se nalazi u jajima, nije toliko opasan koliko se ranije verovalo. Umesto toga, veći rizik po zdravlje srca dolazi od zasićenih masti koje se nalaze u raznim prehrambenim proizvodima.
Profesor Džon Bakli, vođa istraživanja, ukazuje da su jaja dugo vremena bila nepravedno stigmatizovana zbog zastarelih zdravstvenih preporuka. Iako sadrže visok nivo holesterola, jaja imaju malo zasićenih masti, što sugeriše da njihova svakodnevna konzumacija ne dovodi do porasta „lošeg“ holesterola, pod uslovom da je ishrana uravnotežena.
Slanina i njeni rizici
Nasuprot tome, slanina i slične prerađevine ostaju rizični za kardiovaskularno zdravlje. Ove namirnice sadrže visoke nivoe zasićenih masti i natrijuma, što može doprineti stvaranju naslaga u krvnim sudovima i povećati rizik od srčanih oboljenja.
Naučnici takođe upozoravaju na negativne efekte koje pečenje slanine na visokim temperaturama može imati, uključujući upalne procese i oštećenje krvnih sudova.
Razumevanje holesterola
Važno je razlikovati dva tipa holesterola: lipoprotein niske gustine (LDL), koji prenosi holesterol iz jetre do ćelija, i lipoprotein visoke gustine (HDL), koji pomaže u transportu viška holesterola nazad do jetre. Jaja, bogata nutrijentima i antioksidansima, mogu pozitivno uticati na nivo „dobrog“ HDL holesterola, čime doprinose zdravlju srca.
