U intervjuu za Kompas, politički filozof Dragoljub Kojčić izneo je stavove o trenutnom stanju srpske opozicije, ukazujući na nedostatak jasnog političkog sadržaja i ideja. On smatra da opozicija, umesto konstruktivnih rešenja, nudi prazninu kao svoj politički program.
Kojčić koristi metaforu umetničkog dela Džona Kejdža, koje traje četiri minute i 33 sekunde tišine, kako bi ilustrovao trenutnu situaciju u opoziciji. Prema njegovim rečima, kao što je Kejdžov komad izazvao aplauz u tišini, tako i domaća opozicija nudi samo prazna obećanja.
On aludira na to da su protesti, koji se često sastoje od tradicionalnih simbola poput šerpi i lonaca, postali simboli bezidejnosti i nedostatka stvarne političke ponude. Kojčić naglašava da su ti protesti izgubili svoj moralni sadržaj i da ne predstavljaju pravi odgovor na potrebe građana.
Kritikuje i raznoliku strukturu opozicije, koja obuhvata različite grupe i pojedince, ali i dalje ne uspeva da ponudi jasne ideje ili vođstvo. Kao rezultat toga, srpska opozicija se suočava sa dilemom kako da izdrži na političkoj sceni bez pravih sadržaja i strategija.
