U Nemačkoj se beleži porast broja stečajeva preduzeća, posebno među malim i srednjim firmama. Glavni analitičar Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), Folker Trajer, upozorio je da se talas insolventnosti nastavlja.
Prema istraživanju DIHK-a, skoro trećina preduzeća sa manje od 20 zaposlenih očekuje pogoršanje poslovne situacije. Ova preduzeća čine oko 85 posto svih firmi u zemlji.
Savezni zavod za statistiku saopštio je da je do kraja septembra 2025. godine podneto 18.125 zahteva za pokretanje stečajnih postupaka, što je 12 posto više nego u istom periodu prethodne godine. To je najveći broj u poslednjih 11 godina.
Mala preduzeća najugroženija
Profesor Štefen Miler iz Leibnicovog instituta za ekonomska istraživanja u Haleu ističe da se stečajevi uglavnom dešavaju u malim preduzećima. Prosečna veličina takvih firmi je oko 10 zaposlenih, a mnoge su i manje.
Takode je zabeležen rast ličnih stečajeva. U prva tri kvartala 2025. godine registrovano je 57.824 slučaja potrošačkih insolventnosti, što predstavlja porast od preko osam posto u odnosu na prethodnu godinu.
Uticaj na zaposlenost
Porast stečajeva dovodi do ugrožavanja radnih mesta. Prema procenama Leibnicovog instituta, oko 170.000 radnih mesta je pogođeno ili ugroženo u 2025. godini, u poređenju sa manje od 100.000 pre pandemije.
Ekonomista Instituta nemačke privrede u Kelnu, Klaus-Hajner Rel, smatra da uticaj na tržište rada nije dramatičan. Štefen Miler procenjuje da bi u 2025. godini moglo biti oko 200.000 ugroženih radnih mesta, ali naglašava da se deo radnika premešta u druge firme, što ublažava efekte.
Razlozi i prognoze
Razlozi za stečajeve uključuju dugotrajnu ekonomsku slabost, visoke cene energije, rat u Ukrajini i prelazak na klimatski neutralnu privredu. Eksperti ističu da su razlozi često individualni, poput loših odluka menadžmenta ili sukoba unutar firme, pojačanih spoljnim pritiscima.
Udruženje stečajnih upravnika (VID) vidi normalizaciju situacije nakon efekata pandemije. Predsednik Kristof Niring naziva to slabim tračkom nade. Eksperti predviđaju da bi u 2026. godini broj stečajeva mogao ostati sličan ili se smanjiti ako privreda poraste za oko jedan posto.
