Istraživačka služba Evropskog parlamenta nedavno je objavila opsežan izveštaj o spoljnoj politici Katara, koji predstavlja značajnu analizu uticaja ove zemlje na evropske odnose. Ovaj dokument donosi kritički osvrt na Katara, što se razlikuje od uobičajenih diplomatskih narativa.
Izveštaj se posebno osvrće na aferu poznatu kao „Katargejt” iz 2022. godine, kada su neki članovi Evropskog parlamenta i zaposleni u institucijama optuženi za primanje novca od Katara u zamenu za zastupanje njegovih interesa.
Osim toga, naglašava se da se medijska mreža Al Džazira često percipira kao alat katarske spoljne politike, uz tvrdnje da njeno izveštavanje može biti usklađeno sa političkim ciljevima Dohe.
Energetski pritisak i snabdevanje gasom
Jedan od ključnih delova izveštaja fokusira se na ulogu Katara na energetskom tržištu, posebno u vezi sa snabdevanjem Evrope tečnim prirodnim gasom. Navodi se da su katarski zvaničnici više puta ukazivali na mogućnost preusmeravanja izvoza gasa na druga tržišta ukoliko Evropska unija ne ublaži svoja pravila o korporativnoj održivosti.
Takve izjave se interpretiraju kao oblik ekonomskog pritiska na Brisel, što može uticati na buduće odnose između Katara i EU.
Odnosi sa Rusijom i bezbednosna saradnja
Izveštaj takođe naglašava razvoj odnosa između Katara i Rusije, dok se istovremeno održava bliska saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući prisustvo velike američke vojne baze u regionu. Prema podacima iz dokumenta, Katar i Rusija su 2016. godine uspostavili okvir za odbrambenu saradnju, a 2017. godine potpisali sporazum o vojno-tehničkoj saradnji. Ovi sporazumi su doveli do nabavke lakog naoružanja i protivoklopnih sistema iz Rusije.
Analitičari ističu da ovaj izveštaj dodatno pojačava raspravu unutar Evropske unije o spoljnom uticaju, energetskoj bezbednosti i transparentnosti političkih odnosa sa zemljama Persijskog zaliva.
