Prema najnovijim izveštajima vodećih ekonomskih instituta iz Nemačke, prognoze rasta privrede su znatno smanjene. U Berlinu su objavili da se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo 0,5% za ovu godinu, što je posledica negativnog uticaja rata protiv Irana na ekonomsku aktivnost.
U prethodnoj proceni, ekonomski stručnjaci su verovali da se Nemačka polako oporavlja iz recesije, s očekivanim rastom od 0,9%. Međutim, uspon cena energenata izazvan globalnim krizama dodatno usporava ekonomski rast. Nemačka vlada i Evropska komisija takođe su smanjile svoje prognoze rasta.
Povećanje inflacije i troškova
Stručnjaci ističu da su povećane cene energenata uzrokovale rast inflacije, koja se procenjuje na 3% za ovu godinu. Očekuje se da će se inflacija blago smanjiti na 2,8% do 2027. godine. Visoki troškovi energije negativno utiču na preduzeća, što dovodi do smanjenja industrijske proizvodnje i usporava privatna ulaganja.
Iako su izazovi značajni, ekonomski rast se delimično može pripisati javnoj potrošnji, koja je podržana vladinim finansijskim paketima za infrastrukturne projekte.
Socijalno osiguranje i demografski pritisci
U fokusu analize je i uticaj demografskih promena na sistem socijalnog osiguranja. Ekonomisti upozoravaju da troškovi socijalne zaštite rastu brže od prihoda, što može dovesti do povećanja stope doprinosa na skoro 50% do 2040. godine. Ovo predstavlja značajno opterećenje za privredu, jer viši troškovi rada smanjuju neto dohodak domaćinstava i njihovu potrošnju.
Stručnjaci predlažu smanjenje rashoda, posebno u zdravstvenom sistemu, kako bi se stabilizovao sistem socijalnog osiguranja. Takođe se razmatraju reforme u oblasti osiguranja za dugotrajnu negu.
Ove procene se objavljuju dva puta godišnje i izrađuju ih stručnjaci iz različitih ekonomskih instituta, uključujući DIW Berlin i ifo Institut iz Minhena.
