U Prištini, na praznik Svetog Nikole, okuplja se oko dve stotine ljudi koji ne žele da zaborave svoj grad. Olja Ilić, koja je odrasla u Prištini i više od 25 godina živi kao izbeglica, deli svoja sećanja s putnicima koji su došli da proslave dan grada. Njena rečenica „Jes’, spavam! Žmurim, mrzi me da gledam“ odražava težinu emocionalnog stanja svih prisutnih.
Monahinja dr Irina Petrović, koja je igumanija Manastira Svetog Dimitrija, vodi grupu kroz grad. Dok prolaze pored nove spomen-ploče posvećene događajima iz 1981. godine, svi se prisećaju prošlosti i osećaju nostalgiju. Spomenik “Pranvera šćiptare 81” postavljen je u čast albanskim studentima koji su se pobunili u to vreme. Autor ovog teksta se seća razgovora sa Leposavom Stojanović, koja je svedočila o svakodnevnim izazovima u kuhinji studentske menze.
U Crkvi Svetog Nikole, okupljeni ljudi uživaju u lepom danu, a vladika Teodosije ističe obnovu hrama koji je nekada bio uništen. Ovaj događaj okuplja ljude iz različitih krajeva, uključujući i Stefana Damjanovića, sveštenika iz Kragujevca, koji ponosno nosi gramatu za odanost Majci Crkvi, u znak sećanja na svog oca.
Advokat Dejan Vasić iz Kosovske Mitrovice sa porodicom dolazi da proslavi važan trenutak u svom životu – venčanje i krštenje dece, ističući duboku povezanost s ovim mestom.
Iako su mnogi prisutni izbeglice, oni se ne osećaju kao takvi, već kao deo zajednice koja se ne predaje. „Ovi ljudi ostaju i postaju deca ovog grada“, naglašava sveštenik Staniša Arsić, dok se okupljeni polako opraštaju i vraćaju u svoje svakodnevne živote. Slavi je prisustvovala i Milena Parlić iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, što dodatno ukazuje na važnost ovog događaja za sve prisutne.
