Prema savremenoj fizičkoj teoriji, naš Univerzum je nastao Velikim praskom (Big Bang), prilikom kojeg bi trebalo da su se stvorile jednake količine materije i antimaterije. Ove čestice su gotovo identične običnoj materiji, ali se razlikuju po električnom naelektrisanju i magnetnom momentu. Kada se antimaterija i materija sudare, dolazi do njihovog međusobnog poništavanja, pri čemu se oslobađa velika količina energije, što bi moglo značiti da bi Univerzum ubrzo postao prazan.
Međutim, naš Univerzum nije prazan i pretežno sadrži materiju, dok je antimaterija gotovo potpuno nestala. Ova neravnoteža, poznata kao asimetrija, predstavlja misteriju koja naučnike već decenijama zbunjuje. Cilj istraživanja u CERN-u jeste da se pronađe odgovor na pitanje zašto je materija preživela, a antimaterija nestala.
Šta je CERN?
CERN (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja) je najveća laboratorija za fiziku čestica na svetu, smeštena na granici Švajcarske i Francuske. Ova institucija proizvodi antimateriju u dovoljnim količinama za istraživanje i osnovana je 1954. godine. Srbija je postala punopravna članica CERN-a 2019. godine.
Više od 17.000 stručnjaka iz više od 110 zemalja radi na različitim projektima, a samo 20% njih čine fizičari, dok ostatak čine inženjeri.
Kako se vrše istraživanja?
CERN koristi različite uređaje, uključujući Veliki hadronski sudarač (LHC), koji je podzemni akcelerator čestica obima 27 kilometara. Akceleratori dovode čestice do visokih energija pre sudara, dok detektori beleže rezultate tih sudara. Manje poznati uređaji, poput Antiprotonskog usporavača (AD), koriste se za usporavanje antimaterije kako bi se ona mogla čuvati u posebnim uslovima.
Jedan od najvećih izazova je transport antimaterije iz laboratorije do drugih istraživačkih centara. U tom kontekstu, 24. marta 2026. godine, naučnici i inženjeri iz CERN-a prvi put su uspeli da transportuju antimateriju kamionom. Ova probna vožnja trajala je pola sata, a tokom nje je 92 antiprotona uspešno prevezeno u specijalno dizajniranom vozilu.
Da li je transport antimaterije opasan?
U eksperimentima se koriste veoma male količine antimaterije, a rizik za ljude i okolinu je minimalan. U slučaju da dođe do bilo kakvog incidenta tokom transporta, antimaterija bi se jednostavno ponovo pretvorila u energiju, što bi bilo uočljivo samo putem specijalizovanih instrumenata. Glavni rizik ostaje gubitak naučnog rada koji je uložen u istraživanje.
