Na Trgu Republike u Beogradu održan je javni čas prve pomoći povodom obeležavanja 150 godina postojanja Crvenog krsta Srbije. Tokom ovog događaja, volonteri su građanima pokazivali mere održavanja života, a posetioci su imali priliku da se informišu o volonterskom programu. Demonstracija korišćenja automatskog spoljašnjeg defibrilatora (AED) na lutkama za reanimaciju izazvala je poseban interes.
Predsednik Crvenog krsta Srbije, profesor dr Dragan Radovanović, istakao je da je ovo samo početak celogodišnjeg programa „Humanost koja traje”, kojim će organizacija obeležiti svoj vek i po humanitarnog rada.
Proslava jubileja biće organizovana u 183 gradske i opštinske organizacije širom Srbije. Prilikom osnivanja 1876. godine, formirano je 35 pododborâ koji takođe obeležavaju ovaj značajan jubilej. Na primer, Crveni krst u Kraljevu je organizovao akademiju i izložbu, dok se sutra očekuje koncert u Novom Sadu – naveo je Radovanović.
Crveni krst ima više od 60.000 volontera, uključujući članove upravljačkih tela i skupština. U svakodnevnim akcijama učestvuje oko 33.000 dobrovoljaca.
„Volonteri su angažovani u različitim oblastima, od prve pomoći i dobrovoljnog davanja krvi, do delovanja u nesrećama i borbe protiv trgovine ljudima. Važno je naglasiti da svaki naš volonter prolazi obuku kako bi mogao da pruži pomoć na efikasan način, uz poštovanje dostojanstva onih kojima pomaže”, rekao je Radovanović.
Za uspešno sprovođenje akcija potrebna je stalna baza dobrovoljaca, a organizacija teži da se ona kontinuirano obnavlja. Većinu volontera čine mladi ljudi, ali se sve više uključuju i stariji, naročito u okviru programa podrške penzionerima. Oko 1.300 volontera učestvuje u ovom programu, a većina su penzioneri, što predstavlja oblik vršnjačke pomoći.
Jedan od najvažnijih programa Crvenog krsta je dobrovoljno davanje krvi, gde se godišnje prikupi oko 220.000 jedinica, od čega više od dve trećine, oko 140.000, obezbeđuje Crveni krst. Organizacija godišnje obučava više od 33.000 građana, a tu su i obuke za delovanje u nesrećama i prirodnim nepogodama.
Poseban značaj imaju socijalni programi, među kojima su narodne kuhinje u 77 sredina, sa više od 33.000 korisnika, kao i distribucija oko šest miliona obroka i 50.000 porodičnih paketa hrane i higijene godišnje.
U okviru obeležavanja jubileja pokrenuta je „humanitarna kartica”, koja ima za cilj da podstakne građane na svakodnevna dela solidarnosti. „Da bi neko bio human, ne mora da čini herojska dela. Dovoljno je da pomogne nekome da pređe ulicu ili da pruži podršku starijem sugrađaninu”, poručio je Radovanović.
Građani zainteresovani za volonterski rad mogu se prijaviti u lokalnoj organizaciji Crvenog krsta ili putem QR koda dostupnog na promotivnim materijalima tokom akcija.
Solidarnost i odgovornost
Crveni krst Srbije od svog osnivanja 1876. godine nastoji da uspostavi snažnu vezu humanosti, solidarnosti i društvene odgovornosti. Njegov osnivač bio je dr Vladan Đorđević, istaknuti lekar i humanista, dok je za prvog predsednika izabran mitropolit Mihajlo Jovanović. Članovi glavnog odbora bili su ugledni ljudi tog doba, uključujući Josifa Pančića i Đorđa Vajferta.
