Prema rezultatima novog istraživanja, naučnici su ukazali na to da bi vrsta majmunolikih stvorenja, poznata kao Sahelanthropus tchadensis, koja je živela u Africi pre otprilike sedam miliona godina, mogla biti najraniji poznati ljudski predak. Ova tvrdnja, međutim, izaziva podeljena mišljenja unutar naučne zajednice.
Istraživači su analizirali kosti ove vrste i naveli da određene anatomske karakteristike sugerišu prilagođenost uspravnom hodu, što bi značilo da je ovaj hominin mogao hodati na dve noge, a ne na sve četiri, kako je to uobičajeno za majmune.
Ukoliko se ovi nalazi potvrde, Sahelanthropus bi mogao postati ključni deo ljudske evolucije, kao prvi član ljudske linije nakon odvajanja od šimpanzi. Autori istraživanja su istakli prisustvo specifične izbočine na butnoj kosti, koja je povezana sa ligamentom neophodnim za stabilno stajanje i hodanje na dve noge, što do sada nije primećeno kod drugih vrsta.
Dodatne karakteristike, kao što su prirodno uvijanje butne kosti i tačke spajanja mišića koji stabilizuju kukove, takođe ukazuju na mogućnost uspravnog kretanja ove vrste.
Reakcije u naučnoj zajednici
Ipak, deo naučnika ostaje skeptičan prema ovim nalazima. Kritičari smatraju da su dokazi nedovoljni i da većina karakteristika može biti objašnjena sličnostima sa afričkim velikim majmunima ili izumrlim vrstama. Osim toga, postavlja se pitanje da li je dvonožno hodanje korišćeno za kretanje po zemlji ili je možda bilo više prilagođeno za kretanje po drveću.
Neki stručnjaci smatraju da Sahelanthropus može predstavljati i ranu granu šimpanzi, a ne direktnog pretka ljudi. Istraživači koji se zalažu za tezu o dvonožnom homininu pozdravili su nova otkrića, ali naglašavaju da je neophodno pronaći dodatne fosile kako bi se potvrdila ova hipoteza.
Očekuje se da će se nova iskopavanja na nalazištu u Čadu sprovoditi tokom tekuće godine, što može doneti nova saznanja o ovoj fascinantnoj temi.
