Kipar je preuzeo predsedavanje Savetu Evropske unije 1. januara 2026. godine, a predsednik Nikos Hristodulides je istakao da će njegova zemlja i dalje pružati podršku Ukrajini na njenom putu ka članstvu u EU. Kipar, koji je postao član EU 2004. godine, može pružiti važne lekcije za Ukrajinu, posebno u svetlu zajedničkog problema koji predstavljaju okupirane teritorije.
U kontekstu evro-integracija, Kipar je specifičan slučaj jer se njegovo ostrvo deli između međunarodno priznate Republike Kipar i Turske Republike Severni Kipar, koju priznaje samo Ankara. Ova situacija postavlja pitanje kako je EU pristupila zemljama sa sličnim izazovima, kao što je Ukrajina.
Sličnosti između Kipra i Ukrajine
Kipar je postao član EU tokom značajnog proširenja 2004. godine, a njegov slučaj je jedinstven zbog podeljenosti ostrva koja datira iz 1974. godine. U tom kontekstu, EU je suspendovala primenu svojih zakona na severnom Kipru, verujući da će pristupanje Uniji doprineti njegovom ujedinjenju. Međutim, kako ističu stručnjaci, ta odluka se često smatra izuzetkom i politički motivisanim korakom.
U slučaju Ukrajine, koja se suočava s aktivnim sukobom zbog ruske agresije, rizici su mnogo veći, što dodatno komplikuje situaciju za EU i njene institucije.
Mogući put za Ukrajinu
EU je dodelila Ukrajini status kandidata u junu 2022. godine, a neki stručnjaci smatraju da bi kiparsko iskustvo moglo poslužiti kao vodič za ukrajinski put ka članstvu. Džejmi Šej, bivši zvaničnik NATO-a, naglašava da bi prilika za članstvo trebalo da se iskoristi kao sredstvo za sprečavanje strane države od postavljanja veta na proširenje EU.
U 2004. godini, EU je očekivala da će okupirane teritorije Kipra postati deo Unije nakon postizanja nacionalnog ujedinjenja. Međutim, važno je ne nagrađivati agresiju, a pristupanje EU bi moglo motivisati stanovnike okupiranih regiona da teže ujedinjenju.
Demografske promene i geopolitički faktori
Na Kipru, demografske promene usled naseljavanja migranata iz Turske dodatno komplikuju proces ujedinjenja. Slično tome, Rusija sprovodi politiku promene demografije na okupiranim ukrajinskim teritorijama, što može produžiti proces integracije Ukrajine.
Osim toga, situacija u kojoj je Kipar bio prilikom pristupanja EU bila je znatno jednostavnija, zahvaljujući podršci Grčke i NATO-a. U slučaju Ukrajine, opasnost od nove ruske invazije i dalje predstavlja stvarnu pretnju.
Osujetiti planove agresora
Unatoč razlikama, stručnjaci veruju da iskustvo Kipra može biti od pomoći Ukrajini. Bivši ambasador EU u Ukrajini, Žoze Manuel Pinto Teišeira, veruje da može doći do integracije Ukrajine u EU sa svim njenim teritorijama, uprkos trenutnim okupacijama. Kipar kao model pokazuje da EU može prihvatiti podeljene zemlje uz odgovarajuće bezbednosne garancije, što je ključno za budućnost Evrope.
