Merkur, najbliža planeta Suncu, predstavlja enigmatičnu tačku u astronomiji. Njegova mala veličina, velika gustina i blizina Suncu čine ga predmetom mnogih naučnih rasprava.
Premda izgleda kao najdosadnija planeta, sa svojom suvom površinom i gotovo nepostojećom atmosferom, Merkur krije mnoge tajne. Astronomi se već decenijama suočavaju sa pitanjem kako je ova planeta uopšte nastala, a nova misija koja se očekuje sledeće godine mogla bi doneti odgovore.
Neobične karakteristike
Merkur je dvadeset puta manji od Zemlje, ali je druga najgušća planeta u našem sistemu, odmah iza Zemlje. Njegovo veliko metalno jezgro čini većinu njegove mase. Ova neobična kombinacija karakteristika navela je naučnike da preispitaju teorije o formiranju planeta.
Jedna od najvećih misterija koja okružuje Merkur je njegova neobična orbita koja je blizu Sunca. Kako je moguće da ova planeta, koja prkosi svim zakonima formiranja, uopšte postoji?
Misija BepiColombo
U potrazi za odgovorima, evropsko-japanska misija BepiColombo, lansirana 2018. godine, putuje ka Merkuru. Ova misija biće prvi posetilac planete u više od decenije, a cilj je da pruži informacije o njegovom poreklu i strukturi.
„Merkur je verovatno najbliži analog egzoplanetu koji imamo“, ističe planetarni naučnik Saverio Cambioni sa MIT-a. Njegova misteriozna priroda može biti ključ za razumevanje drugih planeta.
Tragovi prošlih istraživanja
Prve sumnje o Merkurovoj anomaliji pojavile su se tokom NASA-ine misije Mariner 10, koja je otkrila neobičnosti u njegovoj unutrašnjosti. Različita merenja su pokazala da Merkur ima jezgro koje zauzima čak 85% njegove mase, što ga izdvaja od drugih planeta poput Zemlje i Venere.
Teorije o nastanku
Jedna od najpopularnijih teorija o formiranju Merkura je ona o divovskom sudaru, gde se veruje da je nekada bio veći i udaljeniji od Sunca. Ova teorija sugeriše da je Merkur pretrpeo udar koji je uklonio većinu njegovih spoljašnjih slojeva, ostavljajući samo gusto jezgro.
Međutim, takav sudar bi zahtevao ogromnu energiju, što izaziva dodatna pitanja o njegovoj prošlosti. Takođe, ostaje nejasno kako su hlapljivi elementi preživeli takve kataklizmične događaje.
Potraga za meteorima
Iako naučnici sanjaju o misijama koje bi donele uzorke sa Merkura, realnija nada je otkrivanje meteorita koji potiču s ove planete. Postoji hipoteza da određena klasa meteorita, nazvana aubriti, može predstavljati komade „proto-Merkura“.
Razumevanje Merkura može nam pomoći da bolje shvatimo proces formiranja planeta u Sunčevom sistemu. Njegova siva, kraterima izbrazdana površina može skrivati mnoge fascinantne informacije.
