Doručak se često naziva najvažnijim obrokom dana, ali koliko je to zapravo tačno? Lekari i nutricionisti istražuju ovu temu i pružaju različite uvide o značaju doručka.
Prema podacima iz istraživanja, oko 83,8% građana Srbije redovno doručkuje, dok je taj procenat među decom niži, sa samo 65,1% učenika koji se pridržavaju ove navike. U mnogim drugim zemljama situacija je slična, kao što je slučaj sa 94% odraslih u Velikoj Britaniji koji doručkuju.
Jedan od razloga zašto se doručak smatra važnim jeste što pomaže u obnavljanju energetskih rezervi koje telo koristi tokom noći. Dijetetičari ističu da uravnotežen doručak može poboljšati nivoe energije i doprineti boljem korišćenju hranljivih sastojaka.
Da li preskakanje doručka može uticati na telesnu težinu?
Postoji široko rasprostranjena debata o povezanosti između preskakanja doručka i gojaznosti. Neka istraživanja sugerišu da ljudi koji redovno doručkuju mogu imati niži indeks telesne mase, dok druga ukazuju na to da preskakanje doručka ne mora nužno dovesti do povećanja telesne težine.
Na primer, studija u kojoj je učestvovalo 52 gojazne žene pokazala je da su one koje su prestale da doručkuju izgubile više kilograma u poređenju sa onima koje su nastavile da doručkuju. Ovo ukazuje na to da nije samo doručak taj koji utiče na težinu, već i promene u rutini ishrane.
Vreme doručkovanja
Postoje i istraživanja koja se bave vremenom kada doručkujemo. Neka studija ukazuje na to da konzumiranje doručka pre 8 ujutru može imati pozitivne efekte na zdravlje, dok kasnije jedenje može povećati rizik od raznih bolesti.
Zdravstvene koristi doručka
Osim što može pomoći u kontroli telesne težine, doručak je povezan i sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja i dijabetesa. Istraživanja su pokazala da oni koji redovno doručkuju imaju bolju kontrolu glukoze i lipida u krvi.
U zaključku, iako se često ističe važnost doručka, individualne navike i celokupna ishrana tokom dana su ono što zaista čini razliku. Važno je slušati svoje telo i prilagoditi ishranu svojim potrebama.
