U Zlatiboru se i dalje sećaju dvostrukog viteza iz Velikog rata, pešadijskog potpukovnika Janićija Mićića (1874–1949). Njegovo ime nosi jedna ulica u rodnom Rožanstvu, a njegov doprinos tokom rata obeležen je sa šest visokih odlikovanja, uključujući Orden Karađorđeve zvezde i francuski Orden Legije časti.
Međutim, Janićijeva vojna karijera obeležena je brojnim izazovima. Pre nego što je postao heroj, prošao je kroz godine sudskih procesa, ražalovanja i robije. O njegovom životu i delu pisao je istoričar Milisav R. Đenić u knjizi „Zlatibor u Velikom ratu”.
Janićije je bio potomak poznatog serdara Jovana Mićića iz Rožanstva. Osnovnu školu završio je u Prokuplju, a gimnaziju u Beogradu i Nišu. Godine 1892. postao je podnarednik, a kasnije je napredovao do čina narednika i potporučnika.
Njegova vojna karijera bila je prekinuta 1906. godine kada je uhapšen zbog učešća u zavereničkom planu protiv vlasti. Osuđen je na dugogodišnju robiju, ali je 1909. pomilovan. Iako se nije odmah vratio u vojnu službu, kasnije je ponovo postao aktivan, a tokom Prvog svetskog rata pokazao je izvanrednu hrabrost.
Tokom rata, Janićije je komandovao jedinicama na Solunskom frontu, gde je pretrpeo nekoliko povreda, ali je stekao ugled kao hrabar i sposobni lider. Zbog svojih ratnih zasluga vraćen je u aktivnu službu 1920. godine, a 1924. je unapređen u čin potpukovnika.
Posle rata, živeo je u Beogradu sa suprugom i tri kćeri, radeći u Ministarstvu vojske i mornarice. Umro je 17. aprila 1949. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
