Moždani udar predstavlja hitnu medicinsku situaciju koja zahteva brzu intervenciju. Lekari se suočavaju sa izazovom da uspostave protok krvi u mozgu što je brže moguće kako bi sprečili smrt moždanih ćelija. Međutim, ponovni priliv krvi može doneti i dodatne komplikacije.
Prilikom prekida krvotoka, u moždanim ćelijama dolazi do nakupljanja štetnih supstanci, a njihova sposobnost odbrane slabi. Kada se krvni protok naglo vrati, oštećeno tkivo se suočava sa prekomernim dotokom kiseonika, upalnih molekula i imunoloških ćelija, što često dovodi do dodatnih oštećenja neurona. Ovaj fenomen se naziva reperfuzijska povreda i može značajno pogoršati posledice udara.
Rastući problem smrti i invaliditeta
Moždani udar je treći najčešći uzrok smrti u svetu, odmah posle srčanih bolesti i tumora. Ova stanja dovode do naglog oštećenja mozga, što može rezultirati trajnim neurološkim invaliditetom. Prema rečima neurohirurga prof. dr Darka Čadija, loše životne navike i hronične bolesti doprinose razvoju tromboze i cerebrovaskularnih incidenata.
Sa napretkom u medicini, metode kao što su trombektomija postaju sve uspešnije. Trombektomija omogućava uklanjanje krvnog ugruška koji blokira protok krvi, dok se istražuju i nova rešenja poput presađivanja matičnih ćelija.
Nanomaterijali u lečenju
Naučnici sa Univerziteta Northwestern u SAD razvili su inovativnu terapiju koja koristi nanomaterijale kao mogući način za smanjenje sekundarne štete nakon moždanog udara. U istraživanju objavljenom u časopisu Neurotherapeutics, pokazalo se da ova terapija može da pređe krvno-moždanu barijeru i značajno smanji oštećenje mozga.
Injekcija nanomaterijala, primenjena odmah nakon uspostavljanja protoka krvi, pokazala je odlične rezultate u smanjenju inflamacije bez nuspojava. Ovaj fenomen može otvoriti put ka novim načinima lečenja i oporavka nakon moždanog udara.
Kako funkcioniše nova terapija?
Terapija se zasniva na supramolekularnim terapijskim peptidima koji se mogu davati intravenozno. Ovi mali molekuli su sposobni da se organizuju u složenije strukture i komuniciraju sa ćelijama. Istraživači su otkrili da su ovi peptidi efikasni u smanjenju upale i podsticanju regeneracije nervnih veza.
Potrebna dalja istraživanja
Iako su rezultati obećavajući, eksperti naglašavaju da su potrebna dalja ispitivanja na ljudima kako bi se potvrdila efikasnost nove terapije. Postoji zabrinutost da bi se rezultati dobijeni na miševima mogli razlikovati od onih kod ljudi, s obzirom na razlike u građi i funkciji mozga.
U budućim istraživanjima, naučnici planiraju da istraže mogućnost dodavanja regenerativnih signala u molekule kako bi pojačali terapijski efekat.
