Svaka osoba koja se seli unutar Nemačke obavezna je da prijavi novu adresu nadležnim organima. Ovaj proces često podrazumeva dug čekanje na termin i lični dolazak s potrebnom dokumentacijom.
U 2025. godini, zapanjujuće je da mnoge medicinske usluge zahtevaju faksiranje, jer je i dalje u upotrebi. Prema rečima Feliksa Leznera iz Bitkoma, blizu 77% nemačkih preduzeća još uvek koristi faks kao ključni način komunikacije, a 25% ih koristi vrlo često.
Nemačka na dnu digitalne lestvice
Evropska unija redovno objavljuje izveštaje o digitalnom razvoju zemalja članica. Nažalost, Nemačka se u ovom kontekstu nalazi negde u sredini, a posebno je slabija u oblasti e-uprave. Prema istraživanju konsultantske kuće Capgemini, Nemačka zauzima 24. mesto u EU kada je reč o digitalnim javnim uslugama.
Uprkos tome što su nemački inženjeri izumeli mnoge revolucionarne tehnologije, kao što su programabilni kompjuteri i MP3 format, administrativne procedure kao što su registracija automobila ili podnošenje zahteva za venčanje i dalje zahtevaju dugotrajne procese.
Frank Rajnarc, direktor digitalne agencije u Diseldorfu, ističe da Nemačka ima strategije, ali problem leži u njihovoj implementaciji. Na primer, Diseldorf nudi samo 120 od 580 administrativnih usluga putem interneta, što je manje od 20%.
Tehnička fragmentacija
Nemačka federalna struktura, koja se sastoji od 16 saveznih pokrajina, često ostavlja opštinama da samostalno rešavaju administrativne izazove. Kao rezultat toga, često dolazi do nedostatka koordinacije i povezanosti između različitih sistema. Istraživačica Štefani Kel naglašava da, iako mnoge institucije rade na digitalizaciji, nedostaje povezanost između rešenja.
Rajnarcova agencija se bavi razvojem jedinstvene internet platforme koja bi omogućila pristup svim javnim uslugama na jednom mestu, čime bi se pojednostavio proces za građane.
Inspiracija iz Danske
Dok se Nemačka suočava s izazovima, Danska je već uspešno implementirala digitalizaciju. Njihova internet stranica Borger.dk nudi pristup više od 2.000 javnih usluga. Ključni faktor u ovom uspehu je obavezna digitalna lična karta (eID), koja je dostupna za 97% odrasle populacije.
U Danskoj se koristi jedinstveni identifikacioni broj, što olakšava razmenu podataka među različitim državnim organima.
Indijski napredak
Indija je pokazala da su značajne promene moguće, ostvarivši elektronski identifikacioni sistem Aadhaar, koji koristi gotovo celo stanovništvo. Ovaj sistem, zajedno sa platformom za plaćanje Unified Payment Interface (UPI), omogućava brze i efikasne transakcije čak i na ulicama.
Prema Teju Polu Bhatli iz kompanije TCS, ova digitalna infrastruktura predstavlja priliku za brži razvoj i rast, što bi moglo biti inspirativno za Nemačku i njene izazove u digitalizaciji.
