Prema najnovijim podacima, godina 2025. bila je treća najtoplija u istoriji merenja, što se poklapa sa brojnim klimatskim ekstremima širom sveta, uključujući požare u Los Anđelesu, ciklone u jugoistočnoj Aziji i ozbiljne suše u Iranu.
Izveštaj Kopernikusa, klimatskog programa Evropske unije, ukazuje na to da su temperature bile barem 1,5 stepeni Celzijusa iznad dugogodišnjeg proseka, što je naglasio Mauro Fakini iz Evropske komisije, opisujući 2025. kao „prekretnicu koju niko nije želeo“.
Naučnici upozoravaju da ukoliko se prekorači ovaj temperaturni prag, to može dovesti do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih pojava, uključujući smrtonosne poplave i oluje. Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove službe za klimatske promene, naglašava da će svetski problemi sa klimatskim promenama postati još izraženiji.
U saopštenju za javnost, Buontempo je istakao da je ključno kako se društva prilagođavaju neizbežnim posledicama klimatskih promena. Takođe, na nedavnom klimatskom samitu UN, zemlje su se obavezale da će investirati 120 milijardi dolara u projekte prilagođavanja za najugroženije nacije, iako je prošlost pokazala da ovaj novac često ne rezultira stvarnim akcijama.
Uticaj El Ninjo fenomena
Gasovi staklene bašte, koji se oslobađaju korišćenjem fosilnih goriva, ostaju glavni uzrok globalnog zagrevanja. Ovaj problem dodatno pogoršava uništavanje prirodnih staništa koja apsorbuju ugljen-dioksid, kao što su šume.
Prema Lorensu Ruilu, direktoru Kopernikusove službe za praćenje atmosfere, ljudska aktivnost je glavni uzrok ekstremnih temperatura. Podaci pokazuju da su u poslednjoj deceniji nivoi gasova staklene bašte konstantno rasli.
El Ninjo je dodatno pogoršao situaciju u 2023. i 2024. godini, uzrokujući povećanje temperature u atmosferi. Na Severnom i Južnom polu zabeleženi su rekordno niski nivoi morskog leda, dok je Antarktik doživeo najtopliju godišnju temperaturu.
„Atmosfera šalje jasnu poruku i moramo je čuti“, zaključuje Ruil.
