Povećanje minimalne satnice u Nemačkoj, koje od 1. januara 2026. iznosi 13,90 evra bruto po satu, donosi nove izazove za poslodavce. Jan Apeltrat, vlasnik restorana i kafića u Majncu, smatra da ovo povećanje nije do kraja promišljeno, posebno jer se suočava s nedostatkom stručnih radnika. Kako ističe, povećanje osnovne zarade može dovesti do proporcionalnog povećanja plata svih zaposlenih, što on ne može da priušti.
Apeltrat naglašava da bi mogao biti primoran da podigne cene usluga, što može uticati na potražnju. Sličnu situaciju ima i mesar Valter Adam, koji ne može da poveća cene proizvoda zbog smanjenog budžeta potrošača. Njegovo preduzeće već se suočava s izazovima u profitabilnosti, a očekuje dalji pad profita u 2026. godini.
Veći troškovi za poljoprivrednike
Proizvođač povrća Martin Štajg, koji zapošljava sezonske radnike, takođe oseća posledice povećanja minimalne zarade. On procenjuje da će dodatni troškovi iznositi oko 20.000 evra godišnje, što će se odraziti na cene povrća za potrošače. Mnogi poljoprivrednici se suočavaju s teškom ekonomskom situacijom, a neki su već odustali od svojih gazdinstava.
Strani konkurenti i domaća proizvodnja
Visoka minimalna satnica dodatno opterećuje domaće proizvođače u odnosu na stranu konkurenciju. Iako politika zahteva kratke lance snabdevanja, domaći proizvođači se suočavaju s višim troškovima, što rezultira smanjenjem proizvodnje lokalnih namirnica poput mladog luka, koji se sve više uvozi iz zemalja kao što je Senegal.
Uticaj na tržište rada
Povećanje minimalne zarade utiče na oko četiri miliona radnika, što je deset odsto svih zaposlenih u Nemačkoj. Ekonomisti upozoravaju na moguće ukidanje radnih mesta kao odgovor preduzeća na povećanje troškova. Prema anketama, više od 20% preduzeća razmatra smanjenje broja zaposlenih.
Nemački savez sindikata (DGB) kritikuje ovakve prognoze, ističući da su slične tvrdnje iznete i prilikom uvođenja minimalne zarade 2015. godine, što se nije obistinilo. Umesto ukidanja radnih mesta, DGB poziva preduzeća da preispitaju svoje poslovne modele.
Deindustrijalizacija kao veći problem
U međuvremenu, ekonomisti ukazuju na veći problem – deindustrijalizaciju Nemačke, koja je u prethodne dve godine dovela do gubitka 230.000 radnih mesta u industriji. Ova situacija dodatno slabi kupovnu moć i otežava situaciju u sektorima s nižim platama, poput poljoprivrede i ugostiteljstva.
