Stanovanje je osnovna ljudska potreba koja ima značajan uticaj na karijeru, kao i na mentalno i psihičko zdravlje pojedinaca. Međutim, pronalazak odgovarajućeg stana u Nemačkoj često predstavlja izazov, posebno za ljude koji nisu Nemci ili su različite etničke pripadnosti.
Prema novom istraživanju Nemačkog centra za integraciju i istraživanje migracija (DeZIM), diskriminacija na tržištu nekretnina je ozbiljan problem, posebno za rasne i etničke manjine. Ova studija je prva sveobuhvatna analiza o ovom pitanju i obuhvatila je više od 9.500 ispitanika u periodu od avgusta 2024. do januara 2025. godine.
Rezultati istraživanja pokazuju da su Muslimani i osobe tamnije boje kože često ignorisani prilikom pokušaja da zaključe najam stana. U 35% slučajeva, Muslimani nisu pozvani na razgledanje stana, dok je taj procenat za tamnopute osobe bio 39%, u poređenju sa samo 11% za belce.
Pristrasnost u prijavama za stanove
U okviru istraživanja, naučnici su slali prijave na stvarne oglase za stanove koristeći različita imena, zadržavajući iste prihode i nivo obrazovanja. Istraživanje je pokazalo da su kandidati sa nemačkim imenima imali 22% šanse da budu pozvani na razgledanje stana, dok su oni sa imenima koja su česta na Bliskom istoku ili u Africi imali samo 16% šanse.
Belfine Okot, studentkinja iz Kenije, izjavila je da je tokom pet meseci traženja stana slala tri prijave dnevno, ali nije imala uspeha. „Moguće je da je bilo pristrasnosti. Kada me stanodavci vide uživo, možda pomisle da nisam ono što su očekivali“, rekla je.
Osobe iz manjinskih zajednica često se suočavaju sa dodatnim izazovima u vezi sa stanovanjem, uključujući neizvesne ugovore o najmu i znatno veće troškove za stanovanje. Prema istraživanju, 37% rasno obeleženih osoba izdvaja više od 40% svojih prihoda na stan, dok je taj procenat za belce 30%.
Rasizam i tržište nekretnina
Prema rečima Tahira Delje, portparola Inicijative za prava crnaca u Nemačkoj, tržište nekretnina je duboko pogođeno rasizmom. Često se dešava da stanodavci ne priznaju da su odbili kandidata zbog rase, ali se istovremeno suočavaju sa situacijama gde su ljudi tamnije boje kože pozivani na razgledanje, samo da bi im kasnije rečeno da je stan već iznajmljen.
Aleksander Tom, portparol organizacije „Iznajmi pošteno, stanuj pošteno“, ističe da se diskriminacija manifestuje i kroz sukobe među komšijama, što može naneti veću štetu nego samo odbijanje prilikom traženja stana. Ove situacije često uključuju neosnovane pritužbe na buku ili druge probleme.
Istraživanje takođe ukazuje na razlike u standardu stanovanja između rasno obeleženih osoba i onih koji nisu obeleženi. Osobe iz manjinskih zajednica češće žive u lošijim uslovima, sa verovatnoćom od 57% da će živeti u stanu sa oštećenjima, u poređenju sa 48% za većinsku populaciju.
Kako bi se suzbila diskriminacija, stručnjaci pozivaju na jačanje zakona o stanovanju i proširenje zaštite raznih etničkih grupa. Noa K. Ha, naučni direktor DeZIM-a, naglašava da liberalizacija tržišta od sedamdesetih godina dodatno otežava ranjivim grupama da pronađu pristupačno stanovanje.
