Venecuela se našla u središtu geopolitičkih tenzija, a prekomorske akcije američke ratne mornarice na Karibima izazivaju sve veću zabrinutost. Američki brodovi ne prate samo navodne krijumčare droge, već i naftne tankere. Ova južnoamerička zemlja, koja se suočava s ozbiljnim ekonomskim problemima, zavisi od izvoza nafte, s više od 300 milijardi barela poznatih zaliha nafte, što je čini ključnim igračem na globalnom tržištu.
Američki predsednik Donald Tramp, u okviru svojih strateških planova, sigurno uzima u obzir bogatstva Venecuele. Međutim, nafta nije jedini faktor u ovom konfliktu, jer se u igri nalaze i različiti drugi interesi. Pored Sjedinjenih Američkih Država, svoje ciljeve u Venecueli imaju i Kina i Rusija.
Kineski interesi u Venecueli
Kina je povećala svoj uvoz venecuelanske nafte, koja je nedavno činila samo četiri odsto njenog ukupnog uvoza, a očekuje se da će dostći nove rekorde. Venecuela, kao izvor nafte, pomaže Kini da ojača svoju energetsku nezavisnost, posebno u svetlu zapadnih sankcija. U međuvremenu, prema izvorima, Karakas duguje Pekingu između 60 i 70 milijardi dolara.
Osim nafte, Venecuela je i tržište za kinesku tehnologiju, a mnogi proizvodi, uključujući vojne, dolaze iz Kine. Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro nedavno je prikazao novi mobilni telefon marke Huawei, koji mu je navodno lično poklonio kineski predsednik Si Đinping.
Kina koristi ovu situaciju da se predstavi kao saveznik Venecuele, posebno osudivši američke akcije. Ovo može biti i strategija da se Sjedinjene Američke Države usredsrede na Latinsku Ameriku, dok Peking nastoji da stekne prevlast u indo-pacifičkom regionu.
Ruski interesi i podrška Madurovu
Rusija, s druge strane, takođe želi da ostvari uticaj u Latinskoj Americi putem podrške Venecueli. Putin je prvi put upoznao Huga Čaveza 2001. godine, a od tada je Rusija postala ključni dobavljač oružja Venecueli. Tokom krize 2019. godine, Rusija je poslala vojnu pomoć Maduru, što je značajno uticalo na ishod situacije.
Međutim, trenutni nivo podrške iz Moskve nije tako odlučan kao ranije, a više se svodi na verbalne izjave.
Interesi Sjedinjenih Američkih Država
Tramp je nedavno pozvao Venecuelu da vrati „naftu, zemlju i drugu imovinu“ koja je nacionalizovana 2007. godine. Američke naftne kompanije, poput Chevrona, imaju interes da se vrate na tržište, a Gvajana, koja se graniči sa Venecuelom, takođe privlači pažnju zbog svojih bogatih resursa.
Tramp je znatno pooštrio sankcije Maduru, a njegova administracija nastavlja da teži promeni vlasti u Venecueli, što predstavlja ozbiljnu pretnju za trenutnu vladu.
