Pre šesnaest godina, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je presudu u slučaju ‘Sejdić i Finci’ protiv Bosne i Hercegovine. Ova presuda ukazala je na ozbiljnu diskriminaciju sadržanu u Ustavu BiH, koja onemogućava građane koji ne pripadaju konstitutivnim narodima, poput Srba, Hrvata ili Bošnjaka, da se kandiduju za Predsedništvo ili Dom naroda Parlamenta BiH.
U svojoj presudi, sud je istakao kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i pozvao na uklanjanje etničkih prepreka u političkoj participaciji. Ipak, više od decenije i po kasnije, ova odluka ostaje neispunjena, što simbolizuje političku paralizu i nedostatak volje za ispunjavanje osnovnih evropskih standarda.
Razočaranje i stagnacija
Filozof i sociolog Esad Bajtal ističe da je neprihvatljivo da se društvo suočava sa ovakvim problemima koji bi trebalo da budu rešeniji kroz pravne odluke. On naglašava da je tragedija što su neki u društvu spremni da ne priznaju ljudsku egzistenciju drugima.
Unatoč brojnim pokušajima da se implementira ova presuda kroz izmene Ustava i Izbornog zakona, rezultati su izostali. Predlog iz Republike Srpske iz 2012. godine, koji je imao za cilj da omogući sprovođenje presude bez ugrožavanja etničkih ravnoteža, nije naišao na odgovarajući prijem u Federaciji BiH.
Jakob Finci, jedan od apelanata, izražava razočaranje zbog odsustva dogovora i nada se da nećemo čekati još šesnaest godina za sprovođenje odluke.
Političke prepreke i etnički interesi
Dervo Sejdić, drugi apelant, smatra da su politički pritisci i zahtevi konstitutivnih naroda prepreka za napredak u ovom pitanju. On sumnja da će se presuda uskoro sprovesti i naglašava da bi to moglo postati uslov za pristupanje BiH Evropskoj uniji.
U Federaciji BiH, presuda se često koristi kao sredstvo za ostvarivanje hrvatskih zahteva za „legitimnim predstavljanjem“. Stranke kao što je HDZ BiH, insistiraju na potpunoj reformi Izbornog zakona, što može dodatno otežati situaciju i produbiti etničke podele.
Potrebna promena svesti
Godinama se pregovara o Izbornom zakonu, ali svaki pokušaj nailazi na otpor zbog insistiranja hrvatskih predstavnika da se prvo reše njihovi interesi, dok se presuda ‘Sejdić-Finci’ često pominje usput.
Bajtal naglašava da je potrebno promeniti svest generacija koje su trenutno na vlasti, jer one održavaju sistem koji onemogućava napredak društva. Četiri izborna ciklusa nakon presude, slučaj ‘Sejdić-Finci’ ostaje otvorena rana bosanskohercegovačke demokratije, simbol diskriminacije koja građanima uskraćuje punu političku participaciju.
